Zašto arbitraža?

Arbitraža je fleksibilan i pouzdan način rešavanja sporova, koji je u potpunosti prilagođen potrebama stranaka. Brzina postupka, stručnost arbitara, umereni troškovi i izvršnost arbitražne odluke u preko 150 zemalja, razlozi su zbog kojih se danas većina privrednih sporova rešava arbitražom.

Nadležnost Stalne arbitraže mogu ugovoriti sva lica, bez obzira na državljanstvo i članstvo u Privrednoj komori Srbije. Stalna arbitraža kao nezavisna i nedržavna institucija garantuje neutralnost i vrši administriranje arbitražnih sporova na najefikasniji način. Sekretarijat Stalne arbitraže je na usluzi svim učesnicima spora u vezi započinjanja postupka, tokom celog postupka pred Stalnom arbitražom, kao i u fazi izvršenja arbitražne odluke.

• TRAJANjE ARBITRAŽNOG POSTUPKA
  Postupak pred Stalnom arbitražom traje najviše 6 meseci od momenta konstituisanja arbitražnog veća ili izbora arbitra pojedinca. Istovremeno, prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, pred privrednim sudovima u Srbiji je iz 2015. godine ostalo preko 36 000 nerešenih predmeta, od kojih je preko 50% ušlo u četvrtu godinu trajanja, a u 25% predmeta prošlo je između 5 i 10 godina od datuma podnošenja inicijalnog akta.
  Posebnu novinu, čiji je cilj još značajnije skraćenje postupka, predstavljaju pravila za ubrzani arbitražni postupak, koja se primenjuju u sporovima manje vrednosti - do 50.000 evra, i u njima odlučuje arbitar pojedinac. Međutim, s obzirom da vrednost spora ne diktira uvek i njegovu složenost, stranke primenu ovih pravila mogu ugovoriti i u sporovima veće vrednosti, kao što ih mogu i isključiti u sprovima čija je vrednost manja od 50.000 evra.

• SLOBODA STRANAKA U IZBORU ARBITRA
  Za razliku od sudskih postupaka, u arbitraži stranke imaju mogućnost da same izaberu arbitre. Strankama se daje prilika da same imenuju arbitra u skladu sa iskustvom, poznavanjem određene materije i ostalim kvalifikacijama koje smatraju bitnim za spor.
  Stalna arbitraža nema obaveznu listu arbitara. Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, domaći ili strani državljanin. Kako bi se strankama pomoglo u izboru arbitara, Stalna arbitraža obezbeđuje i objavljuje spisak lica sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje dužnosti arbitra. Ovaj spisak nema karakter preporuke i nije obavezan za stranke i arbitražu.

• TROŠKOVI ARBITRAŽNOG POSTUPKA
  Arbitražni troškovi postupka pred Stalnom arbitražom su umereni, predvidljivi i zavise od visine tužbenog zahteva. U slučaju domaćih sporova pred Stalnom arbitražom, troškovi arbitražnog postupka su u većini slučajeva znatno niži od sudskih troškova. Takođe, troškovi vođenja međunarodnog arbitražnog spora pred Stalnom arbitražom su najčešće niži od troškova vođenja istog spora pred institucijama iste vrste u regionu i svetu.
  Prilikom podnošenja tužbe, zahteva za arbitražu, protivtužbe ili prigovora kompenzacije, stranka-podnosilac je dužna da položi 200 evra na ime registracionih troškova.Predujam troškova polaže tužilac prilikom podnošenja tužbe, a po okončanju spora troškovi se raspoređuju na stranke srazmerno uspehu u sporu. Predujam troškova obuhvata administrativne troškove i naknade za rad arbitara. Troškove arbitražnog spora pred Stalnom arbitražom možete jednostavno izračunati OVDE.

• FLEKSIBILNOST ARBITRAŽNOG POSTUPKA
  Za razliku od sudskog postupka, arbitražni postupak je fleksibilan i stranke ga mogu prilagoditi karakteristikama spora. Ovo je od posebne važnosti ukoliko se radi o međunarodnom sporu, gde su stranke slobodne da ugovore merodavno pravo, jezik postupka i mesto arbitraže.

• POVERLJIVOST ARBITRAŽNOG POSTUPKA
  Za razliku od sudskih postupaka, arbitražni postupak je nejavan. Identitet stranaka ne može se otkriti bez njihovog pristanka, a rasprave se održavaju samo uz prisustvo stranaka i od njih ovlašćenih lica. Odluka se može objaviti u celosti samo uz pristanak stranaka koje u ovom postupku čuvaju od javnosti poverljive poslovne podatke koje iznose tokom spora. Arbitražni postupak ne utiče na poslovnu reputaciju stranaka, a poverljivost arbitražnog postupka u znatnoj meri doprinosi i očuvanju poslovnih odnosa između stranaka, kako tokom, tako i po završetku spora.

• JEDNOSTEPENOST ARBITRAŽNOG POSTUPKA
  Arbitražni postupak je jednostepen. Ne postoji mogućnost žalbe, čime je na minimum svedena mogućnost odugovlačnja postupka i odlaganja izvršenja arbitražne odluke. Međutim, to ne znači da arbitražni postupak nije podložan kontroli. Radi obezbeđivanja pravne sigurnosti, postupak je regulisan zakonom. U slučaju povrede pravila postupka, arbitražna odluka može biti poništena.

• IZVRŠNOST ARBITRAŽNE ODLUKE U ZEMLJI I SVETU
  Arbitražna odluka je konačna od momenta donošenja, a Sekretarijat stavlja klauzulu izvršnosti u tačno određenom roku. Odluka doneta pred Stalnom arbitražom, u Srbiji ima snagu izvršne sudske odluke.
  Izvršenje arbitražnih odluka u inostransvtu je veoma olakšano zahvaljujući Njujorškoj konvenciji o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih odluka, čija je Srbija potpisnica, zajedno sa 150 zemalja. Zahvaljujući tome, arbitražnu odluku donetu pred Stalnom arbitražom moguće je izvršiti u više od 150 zemalja sveta. Istovremeno, pri izvršenju domaćih sudskih odluka u inostranstvu, stranke mogu naići na velike prepreke u pojedinim zemljama. Čak i bliske privredne, istorijske ili geografske veze sa nekom zemljom nisu garancija da će domaća sudska odluka biti izvršena u toj zemlji. U nekim slučajevima izvršenje u inostranstvu biće moguće jedino na osnovu arbitražne odluke, ili će biti praćeno nesrazmernim troškovima i trajanjem postupka.

Istorijat

Stalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije je moderna arbitražna institucija sa izuzetnom višedecenijskom tradicijom i hiljadama izvršenih arbitražnih odluka u zemlji i svetu. Nastala je reorganizacijom dve institucije koje su postojale pri Privrednoj komori Srbije - Spoljnotrgovinske arbitraže (koja je bila nadležna za sporove sa međunarodnim elementom) i Stalnog izbranog suda (sa nadležnošću u domaćim sporovima). Reorganizacijom je strankama omogućeno da se za rešavanje domaćih i međunarodnih privrednih sporova mogu obratiti jednoj instituciji, čime je obezbeđena još veća efikasnost.

Obe arbitražne institucije čijim spajanjem je nastala Stalna arbitraža imaju izuzetnu reputaciju. Spoljnotrgovinska arbitraža sa sedištem u Beogradu osnovana je kao stalna arbitražna institucija Uredbom o Trgovinskoj komori FNRJ 1946. godine, a njen prvi Pravilnik objavljen je 28. aprila 1947. godine. Za prvog predsednika izabran je Prof. dr Mihailo Konstantinović, koji je tu funkciju obavljao čak 27 godina. Već tokom pedesetih godina 20. veka, Spoljnotrgovinska arbitraža je postala značajna arbitražna institucija, uzimajući u obzir broj administriranih sporova i međunarodnu prirodu u smislu stranaka i stranog prava koje se primenjivalo u arbitražnim sporovima. U vreme privrednog uspona SFRJ osamdesetih godina prošlog veka, pred Spoljnotrgovinskom arbitražom je rešavano čak preko 300 sporova godišnje, što je i po današnjim standardima arbitražnih institucija veliki uspeh. 

Prvi Pravilnik o Stalnom izbranom sudu donet je 23.12.1966. godine, i predviđao je postupak rešavanja domaćih sporova putem arbitraže. Njegovom pretečom može se nazvati Pravilnik Stalnog Izbranog Suda Zanatske Komore u Beogradu iz 1931. Stalni izbrani sud je bio arbitražna institucija otvorena za sve tipove domaćih privrednih sporova. Dugogodišnja saradnja sa najpoznatijim pravnicima koji su bili članovi Predsedništva i arbitri, kao i stručnost sekretarijata pri administriranju sporova značajno su doprineli popularizaciji arbitraže među privrednicima u regionu.

Spoljnotrgovinska arbitraža i Stalni izbrani sud su stekli veliko poverenje domaćih i stranih privrednih subjekata, koje Stalna arbitraža uživa i danas. Uprkos političkim promenama u regionu koje su uticale na obim privrede i broj privrednih sporova, Stalna arbitraža je ostala institucija sa najdužom tradicijom u regionu, potpuno nezavisna u svom radu i odlučivanju. Saradnja sa najpriznatijim domaćim i stranim pravnicima, odluke koje su uspešno izvršavane u mnogim zemljama sveta, kao i potpuna opremljenost za administriranje najrazličitijih vrsta sporova samo su neki od razloga zbog kojih stranke već 70 godina biraju da spor reše pred ovom institucijom.